28.01.2021 / Ivan Rečević


Bezbednost na internetu

U petak 12. februara 2021. godine, navršiće se četvrt veka od kada se javnost upoznala na najvećom pošasti ali i pokretačem napretka informatičkog doba. Na prvi pogled izgleda kao nafta, pokreće internet ali iza sebe ostavlja zagađenje koje počinjemo da primećujemo kasnije. U pitanju je kompjuterski kolačić.

To malo parče informacije, nastalo iz najbolje namere da nama kao korisnicima interneta pomogne u lakšem korišćenju web sajtova, preuzelo je ulogu skrivenog špijuna našeg ponašanja i profilisanju naših digitalnih ličnosti.

Strah da ovako mala stvar može stvoriti bezbednosni problem prepoznali su rani istraživači i dizajneri interneta, ali je kao i svaki rani strah bio sklonjen u stranu. Komercijalizacija interneta je tražila pregledač (eng. browser) koji nema blokiranje određenih kolačića koji su oglašivačke kompanije od prvog dana koristile za profilisanje.

Četvrt veka postojanja kolačića je omogućilo razvoj web sajtova, komunikacije, integracije različitih platformi i korišćenja digitalnih alata bez mnogo muke i prijavljivanja. Takođe, omogućilo je oglašivačkoj industriji halapljivi pristup informacijama koje se sakupljaju i obrađuju. Za uzvrat smo dobili besplatne servise (Google, Facebook, Whatsapp, Instagram…).  Svakako, ti servisi su besplatni za korisnike, ali ko na kraju dana to plaća? Svakako vi. Ako ste ikada čuli termin da ste vi moneta, odnosno da ste vi roba kojom se trguje u pitanju je sledeće…

Koliko košta vaše čitanje novinskog članka? (svi iznosi su provizorni)

Na oglašivačkim mrežama, 1000 impresija za kompaniju koja želi da se oglasi u Srbiji srpskom korisniku interneta košta 120 dinara. Ukoliko se oduzmu troškovi tehnologija, partnera koji se nalaze u lancu distribucije oglasa do krajnjeg korisnika, novinski sajt koji prikaže oglas na kraju može da računa na između 20 i 35% iznosa.

To efektivno znači da ukoliko jedna osoba vidi jedan oglas u jednom trenutku, web sajt može da očekuje između 0.024 i 0.042 dinara. Ukoliko novinski sajt ima više oglasa na stranici koje korisnik može da vidi (pet, na primer) ukupna vrednost posete i čitanja članka raste od 0.12 do 0.21. Prosečan broj otvorenih stranica ili članaka je između 2.5 i 3.5, gde je „vrednost“ jedne osobe 0.3 do 0.735 dinara.  Ako računate na milionsku posetu, onda možete računati na 300.000 do 735.000 dinara na dan.

Naravno, broj oglasa nije tako mali. Različite veličine oglasa koštaju drugačije. Preprodaja oglasnog prostora i broj partnera varira, kao i direktna prodaja gde ne postoji posrednik (više ostaje novinskoj kući).

Cena te famozne impresije raste kako platforma koja prati posetioce zna više o posetiocu. To znanje dolazi od kolačića platforme. Ako platforma može da isprati jednu osobu na više web sajtova, koristeći kolačiće, na osnovu sadržaja koji je osoba čitala (a platforme identifikuju članke na novinskim sajtovima), vrsta članaka koje čitate može vas identifikovati kao čitaoce ekskluzivnih vesti, ljubitelje hortikulture, strastvene filmofile, istrajne čitaoce crne hronike. Interesovanja su nivo kvaliteta koji povećava cenu vašeg boravka na nečijem web sajtu.

Šta bi se dogodilo kada bi platforma koja vas prati znala koliko imate godina, vaš pol, visinu primanja, nivo obrazovanja, mesto gde se nalazite?

Da li biste podelili ove informacije zarad učestvovanja u nagradnoj igri?
Tako sam i mislio.

Do sada je vaša aktivnost na sajtovima sa vestima monetizovana svakom sekundom boravka na sajtu, a vaš profil unapređen vrstama sadržaja koje čitate. Ukoliko ste učestvovali u nagradnoj igri, cena vašeg kolačića i svega šta stoji iza njega je uvećana mnogo puta.

Ako ste se ikada zapitali zašto je novinskim sajtovima potrebno toliko vremena da bi se učitali, odgovor je veoma jednostavan. Sve te platforme sa kojima sajtovi dele informacije o vama moraju da učitaju programski kod koji će smestiti njihov kolačić na vaš uređaj. U isto vreme te iste platforme nude tom sajtu oglase koji odgovaraju baš vama. To znači da se oglašivači i platforme utrkuju da plate vaš pogled na njihovu reklamu. Najskuplja reklama će se pojaviti baš vama, nakon aukcije koja traje kraće od sekunde.

Zašto su servisi i sajtovi sa informacijama besplatni na internetu? Zato što ste baš vi izvor njihove zarade i baš vi pokrivate njihove troškove i stvarate profit.

Zatvorene bašte (Walled gardens)

Kako je ovakva glad za informacijama postala de facto model ponašanja, kada je postala opšte poznata našla se na udaru država, prvenstveno Evrpske Unije, koja je odlučila da zaštiti svoje građane od rasipanja informacija koje oni i ne znajući ostavljaju iza sebe. Cilj je na legalan način ograničiti kompanije da sakupljaju i procesiraju informacije o građanima, uvek i samo uz njihovu saglasnost.

Kako neregulisana razmena informacija između platformi postaje sve veći problem, kao i legalno dobijanje saglasnosti, model oglašavanja koji je postojao do sada pada u vodu.

Kolačići postaju sve skuplja roba i najveću vrednost imaju onda kada se nalaze ili sakupljaju unutar zatvorenog ekosistema kao što su Amazon (IMDb, Audible, Prime…), Facebook (Whatsapp, Instagram…), Google (Gmail, YouTube, Maps…).  Kolačići, profilisanje, ponašanje i interesovanja na ovim platformama su već pravo internet zlato koje se uveliko monetizuje, sa oglašivačima na ovim platformama.

Bezbednost košta

Ako ne želite da vaš telefon ili računar širi informacije o vašem ponašanju, to košta. VPN (Virtual Private Network ili virtuelna privatna mreža) softver košta, biranje sigurnog pregledača košta vremena prebacivanja, prilagođavanje pregledača kao i obazrivije ponašanje, dodaci za sprečavanje odlivanja ličnih podataka koštaju.

Većina programa za blokadu oglasa ne košta direktno, ali vas profilišu i vraćaju podatke o vašim navikama. Oni koji koštaju, zaista štite od rasipanja ličnih podataka.

Bezbednost je lična stvar, koju možete i ne morate da shvatite ozbiljno. Ozbiljnost podrazumeva da se ponašate odgovorno prema ličnim informacijama i da investirate u sigurnost.

Šta je zaista bezbedno?

Bezbedni su pregledači koji sprečavaju  nerazumne i već poznate „pratioce” (eng. trackers) i skripte mreža za oglašavanje da se aktiviraju ili čuvaju podatke u vašem pregledaču. Programi poput BraveFirefox (na svim platformama) i Safari (na Apple uređajima) brinu se o rasipanju vaših podataka.

Aplikacije za email komunikaciju trebalo bi da sprečavaju aktiviranje takozvanih piksela za praćenje. Svrha piksela je da identifikuje pojedinačna otvaranja email poruke. Ukoliko otvorite email, sličica veličine jedan puta jedan piksel će se učitati i obavestiti onoga ko je poslao poruku da ste otvorili poruku.

Ukoliko ne želite da menjate dobro poznate email klijente, ovde možete pronaći nekoliko korisnih uputstava.

Instalacija dodataka za računar ili pregledač koji vam nude nešto besplatno put je za instalaciju nečega zbog čega ćete se kasnije kajati.

Za kraj

Lično sam živeo digitalni marketing dugi niz godina. Onog trenutka kada sam razumeo tehnološke detalje i mehanizme koji se koriste u cilju „boljeg” razumevanja korisnika i „pametnijih” načina oglašavanja, shvatio sam da takav pristup marketingu mora biti drugačiji.

Digitalni marketing je moguć i uz pravu saglasnost korisnika interneta, kao i dramatično smanjeno sakupljanje podataka.

Želim vam bolju budućnost i bezbedniju realnost.

_

Ivan Rečević ima više od dve decenije iskustva u IT industriji, konsaltingu i digitalnom marketingu. Objavljuje analize tržišta digitalnog marketinga od 2010. godine, autor je bloga posvećenog preduzetništvu, digitalnom marketingu i oglašavanju i kolumne posvećene preduzetništvu na portalu „Moja Firma”. Na Fakultetu za medije i komunikacije predaje na Katedri za digitalni marketing, gde vodi kurseve u okviru Google oglašivačke akademije (Google Academy for Ads) i Veb analitiku i merenje učinka digitalnih kampanja.

Pretraga

You are using an outdated browser which can not show modern web content.

We suggest you download Chrome or Firefox.