Kada Dan ljudskih prava dođe u „nevreme“

By 07.12.2020Blog

Kada Dan ljudskih prava dođe u „nevreme“

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, Ujedinjene nacije su 1948. godine imale za cilj da se, makar na papiru, formalizuje civilizacijsko dostignuće poštovanja dostojanstva svakog živog čoveka, nezavisno od okolnosti u kojima živi ili pokušava da preživi. Debata oko primarne uloge političkih i građanskih, odnosno socijalnih i ekonomskih prava u savremenoj istoriji sveta nikada nije prestala biti predmetom ideoloških i rasprava, kako u akademskoj tako i u realnoj političkoj areni. Dok jedni misle da su politička i građanska prava stub modernih demokratija, drugi govore o socijalnim i ekonomskim pravima kao o neophodnom preduslovu za poštovanje političkih i građanskih prava. Ipak, izvan svake sumnje je to da je čovek najpre biće koje treba socijalnu i ekonomsku sigurnost, pa tek onda političko biće koje nastoji svoju materijalnu sigurnost nadograditi političkim i građanskim pravima. Ova teza je svakako najaktuelnija u stanju rata, kada čovekovo biće i osnovno pravo na život biva ugroženo. U etapama mira pak, ugrožavanje ekonomskih i socijalnih prava vrlo je blizu ugrožavanja prava na život i egzistenciju. Kao retko kada, čovekova prava na zaposlenje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu pod velikim su udarom u trenucima globalnih pandemija, poput one u kojoj živimo u ovom trenutku.

Stotine miliona, pa i milijarde ljudi u ovom momentu su na udaru jer su zdravstveni sistemi u većini zemalja degradirani, a njihove države nisu u stanju da na temelju urušenog zdravstva i sistema socijalne zaštite reaguju i time spasu živote, u bukvalnom ali i u smislu obezbeđivanja prava na rad i time suve egzistencije. U perifernim zemljama poput Srbije, radnici i radnice izloženi su opasnostima od zaražavanja usled nebezbednih epidemioloških uslova rada. Pogotovo je na udaru medicinsko osoblje koje u ovakvim istorijskim epohama, nema pravo na odmor, kao ni na potpuno bezbedan rad. Umesto stavljanja socijalnih i ekonomskih prava na prvo mesto, čak se i u epohama poput sadašnje u kojoj milioni ljudi umiru, umesto ljudskih života u prvi plan stavlja profit . Tako je u ovom trenutku ogoljen sistem koji se u proteklim decenijama štedljivo odnosio prema solidarnosti i socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, pri tom favorizujući jednu dehumanizujuću logiku koja čoveka uzma kao sredstvo a ne svrhu po sebi.

Međutim, ovde nije više samo reč o ekonomskim i socijalnim pravima. U doba pandemije, u brojnim zemljama u koje spada i Srbija, politička i građanska prava takođe su na udaru. Ova se prilika iskoristila kako bi se učvrstile autokratske vladavine širom sveta, čime se učešće građana u demokratskim rapsravama i kreiranju javnosti svelo na minimum. U okolnostima koje stavljaju na test hipotezu o neprikosnovenosti poštovanja ljudskih prava u ma kojim uslovima, pokazalo se da je stepen ljudskih prava uslovljen stepenom sigurnosti akumulacije kapitala (gde manji stepen sigurnosti za kapital automatski znači i veća narušavanja ljudskih prava kako bi se „opskrbio“ kapital).

Stoga je, na današnji dan u kom obeležavamo Svetski dan ljudskih prava, potrebno pre svega ukazati na konceptualne, a onda i praktično-političke manjkavosti ljudskih prava, kako sledeću krizu izazvanu katastrofama poput pandemije ili rata, ne bismo dočekali kao civilizacija koja je u potpunosti pogazila sva načela na kojima nominalno počiva od kraja Drugog svetskog rata do danas. Kao i u svim drugim istorijskim epohama, čovek će se za dostojanstvo, ekonomsku i socijalnu sigurnost, ali i za politička i građanska prava morati sam izboriti.

_____

Filip Balunović je politikolog, teoretičar i predavač na Departmanu za studije politike Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Osnovne studije je završio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, master diplomu iz oblasti međunarodnih odnosa i evropskih studija je stekao na Evropskom institutu u Nici, master diplomu iz oblasti ljudskih prava i demokratije na Univerzitetu u Sarajevu i Univerzitetu u Bolonji, a doktorsku disertaciju odbranio je na Scuola Normale Superiore u Firenci. Objavio je knjigu „Beleške sa slobode“. Uređuje i vodi blog Levo smetalo, bavi se proučavanjem političke filozofije, marksizma, teorije politike, međunarodnih odnosa, evrointegracija i političke ekonomije. Izvršni je urednik Le Monde Diplomatique Srbija.