Digitalno u eri postdigitalnog

BLOG

(Post)Digital Age: Media, Business, Technology, Trust

DIGITALNO U ERI POSTDIGITALNOG

Povodom konferencije
(Post)Digital Age: Media, Business, Technology, Trust

Odgovor na naizgled jednostavno pitanje „Šta je postdigitalno?“ ne može se formulisati bez pozivanja na aktuelnu, goruću debatu na relaciji digitalno versus postdigitalno. Naime, postdigitalno doba ne podrazumeva neposredno prevazilaženje digitalnog – jer ono nipošto nije odbačeno. Tek se sa digitalnim, i kroz digitalno, može pristupiti raspravi o postdigitalnom stanju ili postdigitalnom uslovu, da parafraziramo Žan-Fransoa Liotara.

Kao i uvek kada je reč o prefiksu „post“, nova epoha nije obeležena tek onim što dolazi posle: „post“ ovde pre označava ublažavanje i slabljenje prethodne pozicije nego njeno brisanje ili poništavanje. (Tako, primera radi, post-političko ne karakteriše opšte odsustvo politike, post-ideološko ne govori o potpunom izostanku ideologija, post-istina ne imenuje svet u kojem je sve laž i sl.) Shodno tome, postdigitalno se pojavljuje kao novi ekosistem u kojem se digitalno tretira kao nešto što već pripada prošlosti, kao svojevrsni medij istorije.

U savremenom svetu, digitalno postaje nova norma, opšteprihvaćeni standard u različitim i raznorodnim profesijama, oblastima i disciplinama. Digitalizacija poslovanja i svakodnevnih životnih aktivnosti postaje imperativ današnjeg društva otvarajući mogućnosti kreiranja novih i preispitivanja postojećih modela savremenih komunikacija i stvaralaštva. U tom smislu, digitalno je neophodno posmatrati kao sveprožimajući medij, odnosno sinergiju različitih medijskih pojavnih oblika.

Slabljenje kibernetičko-informatičkog, pragmatičnog insistiranja na rešavanju problema, te (ponovno) uključivanje ljudskog faktora – ljudske agensnosti – ukazuju na tihu, ali upornu, revoluciju u tehnološkom svetu, onu koju podiže upravo digitalni aparat. Čini se da ovaj proces, paradoksalno, dovodi do ojačavanja veze između čoveka i tehnologije, utičući na neophodnost postojanja uzajamnog odnosa ove dve strane.

Podstaknuti ovim velikim promenama, u kojima humanističke naučne discipline imaju posebno važnu ulogu, Fakultet za medije i komunikacije organizuje interdisciplinarnu međunarodnu konferenciju posvećenu digitalnim i postdigitalnim komunikacijama, medijima, tržištu, poverenju i stvaralaštvu – (Post)Digital Age: Media, Business, Technology, Trust.

Učesnici konferencije su istaknuti predavači iz zemlje i inostranstva, u oblasti medija, komunikacija i novih tehnologija, među kojima su:

Jedan od ključnih tehhnoloških preduslova nove, aktuelne revolucije (tzv. revolucija 4.0) jeste medijska konvergencija. Upravo konvergiranje različitih medija, tradicionalno razdvojenih i autonomnih platformi, čak iako su pojedine od njih bile digitalno ustrojene (npr. računar), vodi ka prelasku iz treće u četvrtu revoluciju, čineći potonju distinktivnom. Na tom mestu, Des Fridman problematizuje pitanje šta je stvarno revolucionarno u digitalnoj revoluciji, ukazujući na vezu između medija i moći zajedno sa političkim i ekonomskim kontekstom u medijskoj regulaciji i deregulaciji.

Proučavajući medijatizovani, virtuelni život, Mara Ajnštajn raspravlja o digitalno posredovanoj stvarnosti i moći kojom upravlja reklamna industrija. Ona odgovara na pitanja na koji način advertajzeri suptilnim ali i direktnim tehnikama vrše upliv u naše živote i sve sfere „stvarnosti“. To se podjednako odigrava na individualnom planu, u društvu u celini i, konačno, na globalnom nivou.

Preuzimajući jedan od ključnih termina francuske teorije tekstualnosti, paratekst, Kristofer Hakli raspravlja o savremenom advertajzingu kao paratekstualnoj praksi. U dominantno digitalnom okruženju, paratekstualnost se pokazuje kao važan koncept, koji se u marketingu može eksploatisati na različite načine.

U postdigitalnom svetu važno je ispitati i odnos medija i emocija, odnosno razumeti na koji način novi mediji i medijski konstruisano izražavanje emocija (emoji, chatbots i sl.) utiču na naš doživljaj osećanja i načine kako ih iskazujemo. U svetlu ove teme, Endru Mekstej razvija teoriju o tehnološkoj empatiji kojom se nudi jedan od mogućih odgovora na pitanje šta se dešava kada medijske tehnologije interpretiraju – i kreiraju – naše osete, emocije, raspoloženja i namere.

Konferencija će biti održana 18. aprila, na Fakultetu za medije i komunikacije. Sva izlaganja su na engleskom jeziku, bez prevoda. Učešće na konferenciji je besplatno i otvoreno za sve zainteresovane. Broj mesta je ograničen.

Dr Luka Bešlagić
Dr Danica Čigoja Piper

Docenti na Fakultetu za medije i komunikacije