Međunarodni dan deteta

Međunarodni dan deteta

Da li je baš uvek lepo i lako biti dete…. Ipak nije za svu decu. Postoje deca koja ne mogu da kažu da su imala srećno detinjstvo, bezbrižno odrastanje i snove za budućnost. Ova deca nisu uvek tako lako vidljiva, nekada čak i za one koji bi trebalo da budu tu da ih zaštite, vole, brinu o njima. Nažalost, nekada postanu vidljiva tek kada uđu u sistem alternativnog staranja.

Današnje porodice prolaze kroz dosta tranzicija i promena. Veliki je izazov biti roditelj, odgovoriti na sve potrebe dece i porodice. U pojedinim porodicama, usled mnogobrojnih izazova sa kojima se roditelji bore, deca ne mogu da imaju adekvatne uslove za razvoj i odgajanje. Ukoliko izostane podrška roditeljima onda situacija postaje još teža, a posebno se odražava na najmlađe i najranjivije članove.

Prema Konvenciji UN sva deca imaju zagarantovana prava koja podrazumevaju pravo na život u porodici, zdravstvenu zaštitu, kvalitetno obrazovanje, igru i odmor, na participaciju odnosno na učešće u donošenju odluka o svom životu i dr. Ovaj dokument takođe ukazuje na to da “dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje” kao i da se države obavezuju da “obezbede da dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležne vlasti, uz sudski nadzor, odrede u skladu sa važećim zakonom i postupkom, da je takvo odvajanje neophodno u najboljem interesu deteta”. Međutim, uprkos garancijama koje daje Konvencija, podaci za našu zemlju govore o tome da je broj dece koja ulaze u sistem socijalne zaštite kontinuirano rastao tokom proteklih pet godina, nasuprot podacima da se broj dece u opštoj populaciji kontinuirano smanjuje.

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu broj dece u domaćem sistemu alternativnog staranja na kraju 2019. godine iznosio je 5.997 dece i mladih bez roditeljskog staranja. Kao najčešći razlog za primenu porodičnog staranja navodi se neadekvatno roditeljsko staranje i to u 59,6% slučajeva. Takođe, značajno je napomenuti da se porast broja dece na alternativnom staranju posebno odnosi na decu najmlađeg uzrasta – u 2018. godini četvrtina ove dece su deca uzrasta do dve godine. Nalazi svetskih istraživanja takođe potvrđuju da su deca i mladi u alternativnoj brizi veoma ranjivi zbog teških životnih iskustava kojima su bili izloženi tokom detinjstva, kao i da je:
• 75% dece u alternativnoj brizi doživelo traumu pre ulaska u sistem alternativne brige,
• 50% ove dece je svakodnevno bilo izloženo nasilju u svojim biološkim porodicama,
• 62% dece se nalazi u alternativnoj brizi zbog fizičkog, emocionalnog ili seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja ili usled bilo koje kombinacije ovih razloga (Celsis, 2020).

Kada su deca i mladi izdvojeni iz svojih porodica i nalaze se u sistemu alternativne brige svakako je potrebno unaprediti kvalitet neposredne brige o njima kroz jačanje kapaciteta sistema socijalne zaštite kako bi podržali decu u procesu oporavka od traumatskih iskustava, ali i kako bi im pomogli da ispune svoje razvojne zadatke i uspešno se osamostale. U tom kontekstu potrebno je nastaviti proces deinstitucionalizacije, obezbediti pluralitet usluga na lokalnom nivou, obezbediti poštovanje prava dece i mladih, kao i kontinuiranu edukaciju zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Posebno osetljiva tema jeste izlazak mlade osobe iz brige i u tom kontekstu takođe je potrebno sistemsko rešenje kako bi se tranzicioni period i započinjanje samostalnog života olakšalo, posebno ako je ta mlada osoba čitav svoj život provela na alternativnom smeštaju u domu ili hraniteljskoj porodici i nakon toga nema mogućnost povratka u svoju porodicu porekla.

Podaci iz različitih istraživanja kao i iskustva iz prakse ukazuju na potrebu sistemskog odgovora u smislu razvoja rešenja koja mogu doprineti jačanju bioloških porodica i prevenciji izdvajanja dece. Razvoj usluga podrške, kako preventivnih tako i kada dete uđe u sistem socijalne zaštite, kao i unapređenje postojećeg zakonodavnog okvira doprineli bi poboljšanju života dece i njihovih porodica, ali i smanjenju broja dece koja se nalaze na smeštaju u alternativnoj brizi. Ovakvim pristupom uz decentralizaciju i povećanje dostupnosti servisa za podršku bio bi obuhvaćen veći broj porodica, a samim tim bi i potrebna podrška bila pružena pravovremeno.

_____

Jelena Tanasijević je docent na Departmanu za socijalni rad Fakulteta za medije i komunikacije, angažovana na različitim međunarodnim projektima koji se bave unapređenjem položaja dece i mladih bez roditeljskog staranja.