05.12.2022 / Departman za studije politike


Feministička teorija nasilja

Povodom globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama i devojčicama“, Departman za studije politike pravi mali osvrt na skorašnju posetu Beogradu i Novom Sadu politikološkinje i feminističke aktivistkinje Fransoz Veržes, kao i na njenu knjigu „Feministička teorija nasilja„.

“Ova je knjiga pokušaj da se zamisli postnasilničko društvo, a ne društvo bez sukoba i protivrečnosti. Da se zamisli društvo koje ne naturalizuje nasilje, koje ga ne slavi i ne uzima za centralnu temu svoje priče o moći” (p.26), piše Fransoaz Veržes u svojoj knjizi „Feministička teorija nasilja“.

Feministička teorija nasilja bavi se temom nasilja nad ženama, koja je nakon pokreta #MeToo i masovnih protesta protiv femicida u Latinskoj Americi, izazvala globalnu raspravu o sopstvenim uzrocima, posledicama i rešenjima. Iako je pitanje rodnog nasilja centralno za feminističku teoriju i praksu, neka od predloženih rešenja, tvrdi Veržes, veoma su problematična. Ovakva situacija je naročito dovela do stvaranja karceralnog feminizma – koji se zauzima za državno uspostavljanje obuhvatnijih i intenzivnijih mehanizama bezbednosti i kontrole. Karceralni feminizam podržava i često se koristi kao opravdanje za povećanje bezbednosnih troškova na račun drugih socijalnih izdataka. Kao takav, on je kompatibilan sa neoliberalnom ideologijom, jer pomera temu rasprave sa preraspodele bogatstva i društvenih programa ka individualnoj odgovornosti i kažnjavanju. Uzroci nasilja ili povezanost siromaštva, društvene marginalizacije i nasilja ostaju nepreispitani.

Za razliku od karceralnog feminizma, Feministička teorija nasilja predlaže transnacionalniji i intersekcionalniji način razmišljanja o rodno zasnovanom nasilju. Nasilje nad ženama, Veržes smatra, ne može se odvojiti od drugih mehanizama neoliberalnog nasilja koji stvaraju potrošne živote širom Globalnog severa i Globalnog juga. Samim tim, da bismo potpuno ušli u koštac sa pitanjem rodnog nasilja, moramo se pozabaviti strukturalnim uslovima koji određene živote čine nesigurnijim i potrošnijim od drugih. Seksualno, ekonomsko, političko i vojno nasilje međusobno se oblikuju i podržavaju. U tom smislu, skorašnji globalni pokreti koji se bave nasiljem nad ženama otvaraju prostor za veliko suprotstavljanje kapitalističkom i patrijarhalnom nasilju. Ipak, kako bismo to učinili, moramo odrediti nasilje kao svojstveno patrijarhatu i kapitalizmu a ne muškarcima. Moramo takođe preispitati ideju po kojoj su povećana bezbednost, kontrola i zatvorske kazne adekvatan i dovoljan odgovor.

Duboko je kontradiktorno, tvrdi Veržes, očekivati zaštitu od države koja stvara uslove za nasilje nad ženama. To naravno ne znači da određeni slučajevi zlostavljanja ne zahtevaju odgovor ili posledice. Ipak, svođenje problema na nekoliko nasilnih muškaraca koji se putem kazne moraju iznova podučiti društvenim normama štiti državu od bilo kakve strukturne reforme. Nasilje nije urođena muška odlika, već strukturalni činilac patrijarhalnog, kapitalističkog sistema u kom živimo.

U vreme globalne pandemije koronavirusa, pitanja nasilja i pravde zadobila su nove dimenzije. Tokom protekle dve godine, činjenica da se zaštita ne pruža svakom jednako postala je sasvim očigledna. Dok su određeni ljudi mogli da ostanu kod kuće i zaštite se od virusa, drugi nisu. A ti „drugi“ u mnogo većem broju su bile žene koje rade u uslužnim i negovateljskim delatnostima. Takođe, tokom ovog perioda poraslo je i kućno nasilje. Pandemija je obelodanila to da svaka feministička rasprava o rodnom nasilju mora uzeti u obzir pitanja stanovanja, zdravstvene zaštite i zaštite na radnom mestu. Ona je takođe sasvim jasno pokazala da postojeća rešenja društvenih problema nisu dovoljna. Autorka u Feminističkoj teoriji nasilja zastupa formulisanje utopijskih zahteva. Zamišljanje alternativnih teorija i praksi pravednosti nije uzaludan, nepragmatičan čin, već radikalan politički postupak u svetu koji i dalje pribegava policijskoj sili i militarizaciji kao rešenjima društvenih problema.

Više o Fransoaz Veržes i knjizi „Feministička teorija nasilja“ pročitajte na sajtu FMK knjige.

Pretraga

You are using an outdated browser which can not show modern web content.

We suggest you download Chrome or Firefox.