„Mentalno zdravlje u nejednakom svetu: zajedno možemo napraviti razliku“

Ove godine 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja, se proslavlja pod sloganom „Mentalno zdravlje u nejednakom svetu: zajedno možemo napraviti razliku”. Slogan je izabran glasanjem na globalnom nivou i reflektuje zabrinutost za stanje mentalnog zdravlja u današnjem svetu izraženih socijalnih razlika. Svet se ubrzano polarizuje, bogati postaju bogatiji, dok je broj osoba koje žive u siromaštvu sve veći.

Mentalno zdravlje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše kao stanje dobrobiti u kome pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi s normalnim životnim stresom, može raditi produktivno i plodno i sposoban je da pridonosi zajednici (WHO; 2001). Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije duševno zdravlje deo je opšteg zdravlja, a ne samo odsustvo bolesti.

Istorijski gledano oblast mentalnog zdravlja nije bila prioritet, čime se stvorio jaz i razlika u službama mentalnog zdravlja. Nejednakosti u oblasti mentalnog zdravlja su onemogućile ljudima sa određenim psihičkim poremećajima da žive u potpunosti integrisani u zajednicu. Dobro je poznato da 75% do 95% osoba sa problemima mentalnog zdravlja ne dobije adekvatnu pomoć u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a stanje nije mnogo bolje ni u zemljama visokih prihoda.

COVID-19 pandemija je izložila pomenute socijalne determinante mentalnog zdravlja i nejednakosti u našem društvu koje rezultiraju negativnim posledicama po mentalno zdravlje.

U kontekstu priče o mentalnom zdravlju postoji zapitanost: da li je COVID-19 pandemija jedina sa kojom se trenutno treba suočiti?

COVID-19 infekcija je po život preteći ekstremni stresor, bez licenciranog leka za lečenje, sa nadom u dobre efekte vakcinacije, koji je kao takav u nekih osoba izazvao odgovor u vidu različitih smetnji mentalnog zdravlja (poremećaja sna, napetosti, razdražljivosti, povećane učestalosti rizičnih ponašanja, problema pažnje i koncentracije i sl.). To je dovelo do pogoršanja stanja osoba sa već postojećim psihičkim poremećajima kao i osoba koje do sada nisu iskusile slično iskustvo i obraćaju se prvi put za pomoć, a mogućnosti su smanjene u oblasti koja je istorijski stigmatizovana.

Sa porastom broja metalnih poremećaja i sa pomenutim merama izolacije u kojima se uočava porast samoubilačkih ponašanja imamo porast već i pre trenutne situacije alarmantnog porasta broja samoubistava. Neki autori su je nazvali dualna pandemija (Banerjee D, et al . 2021).

Sa 50 miliona obolelih od demencija i rastućom krivom poznatog broja obolelih od COVID-19, na nesreću imamo konjukciju pandemija (Wang , i drugi, 2020).

Ovako posmatrano, suočavamo se sa sve većim brojem osoba sa složenim potrebama. Svi izazovi koji su već postojali (nedostatak kadra, nedostatak finansija, sindrom izgaranja među zaposlenima u ovoj oblasti…) su veći. Neophodna je akcija: mentalno zdravlje se tiče svih nas i zajednička je odgovornost. Samo zajedničkom akcijom se može prevazići nejednakost, prihvatiti različitost i obezbediti socijalna pravda za sve.

Ako znamo da mentalno zdravlje utiče na to kako mislimo, osećamo i ponašamo se, preduzete mere u ovoj oblasti bi pomogle kontroli trenutne epidemiološke situacije, a i unapredile život cele planete. Da li postoje bolji argumenti da se više pažnje posveti mentalnom zdravlju?

_

Aleksandra Milićević Kalašić je vanredna profesorka na Departmanu za socijalni rad FMK, gde vodi kurseve u oblasti mentalnog zdravlja i socijalnog rada sa starijim osobama.