25.11.2020 / Vera Despotović


Danas se obeležava međunarodni dan protiv nasilja nad ženama

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ustanovljen je 1981. godine u Bogoti, u znak sećanja na sestre Mirabel koje su brutalno ubijene Dominikanskoj Republici 1960. godine. Ujedinjene nacije su 1999. godine Rezolucijom 54/134 potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Nasilje nad ženama je ozbiljno kršenje ljudskih prava, a prisutno je u svim društvima i svim društvenim slojevima. Podaci na svetskom nivou govore da svaka treća žena i devojčica doživi fizičko ili seksualno nasilje tokom svog života, najčešće od partnera. Takođe, podaci ukazuju da je svaku drugu ubijenu ženu u svetu ubio partner ili član porodice, dok je tek svaki dvadeseti muškarac ubijen u sličnim okolnostima. U Srbiji, svaka druga žena se suočila sa psihološkim, a svaka treća sa fizičkim nasiljem.

Ovaj oblik nasilja je jedan od najrasprostranjenijih, najpostojanijih i po posledicama najozbiljnijih povreda ljudskih prava u svetu. Prijavljivanje ovog krivičnog dela je još uvek nedovoljno zastupljeno, kako zbog ukorenjenih stereotipa o „privatnosti porodice“, tako i zbog nekažnjavanja, stida, nedovolje informisanosti i stigmatizacije.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Srbija dočekuje sa upozoravajućom statistikom: da više od 40 žena u Srbiji svake godine završi tragično; da je za jednu deceniju u Srbiji ubijeno više od 350 žena, a više od 400 dece je ostalo bez svojih majki; više od 80 posto žena u Srbiji smatra da je nasilje nad ženama učestala i normalna pojava; među žrtvama nisu bile samo emotivne partnerke, već i majke, bake, ćerke; oko 30 posto žena misli da je nasilje u porodici privatna stvar koja treba da se rešava u četiri zida, u okviru porodice; četvrtina žena u Srbiji nije adekvatno informisana i ne zna šta treba da radi u slučaju nasilja i dr. Tokom COVID-19 pandemije je povećan broj prijava za nasilje u porodici kao i broj tragično stradalih žena.

Nasilje nad ženama je problem svih nas. Efikasna borba protiv ovog oblika nasilja zahteva kolektivno uključivanje, a socijalni radnici u tome imaju povećanu odgovornost. Ukoliko težimo globalnom miru i sigurnosti, potrebno je da razvijamo preduslove za unapređenje, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, demokratije i privrednog rasta, a na tom putu je iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama jedan od prvih koraka.

Za smanjivanje stope nasilja u društvu neophodno je donošenje strateških mera u ovoj oblasti i koordinirano i sveobuhvatno angažovanje aktera zaduženih za prevenciju, zaštitu i krivično gonjenje. Neophodno je da istrajno radimo na svim nivoima, kako bi otklonili suštinske uzroke nasilja i to pre svega kroz preispitivanje društvenih normi i ponašanja, unapređenje zakonodavnog okvira i institucija i razvijanje i dostupnost usluga za žene koje su preživele nasilja.

Posebna pažnja treba da bude posvećena sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja za one žene koje su posebno diskriminisane i žive u izolaciji i teškim uslovima kao što su žene na selu, žene sa invaliditetom i Romkinja, kao i razvoju usluga u zajednici, kako bi se ženama žrtvama nasilja pružili svi vidovi podrške za prijavljivanje nasilja, kao i pomoći za njihovo osamostaljivanje.

Zakon o borbi protiv nasilja u Srbiji omogućava i anonimno prijavljivanje. Važno je da ne ćutimo, da pružimo podršku, ne osuđujemo, ne tražimo opravdanja za tuđa zlodela i da prijavimo nasilje na vreme dok još nije kasno.

_____

Vera Despotović je docentkinja na Departmanu za socijalni rad Fakulteta za medije i komunikacije. Inicirala je uvođenje novih usluga u okviru sistema socijalne zaštite u Srbiji: medijacije i razvoj psihosocijalnih programa sa počiniocima nasilja u intimnim partnerskim odnosima.

Pretraga

You are using an outdated browser which can not show modern web content.

We suggest you download Chrome or Firefox.