Pozivamo vas na razgovor o knjizi „Beda ljudskih prava“ Filipa Balunovića, autora i predavača na Departmanu za studije politike, koji će se održati 15. maja u 20 časova na Velikoj sceni Bitef teatra. O knjizi će razgovarati Filip Balunović i Maja Pelević.
Povod za razgovor je nova knjiga Filipa Balunovića „Beda ljudskih prava – pandemija, desnica i nauka kao novo polje političke borbe“ koju je nedavno objavio Fakultet za medije i komunikacije. Knjiga prolazi kroz kratku istoriju ljudskih prava, problematizuje domete oslanjanja na ljudska prava kao okvira za politike emancipacije, i ukazuje na neočekivan razvoj događaja tokom pandemije, u kom su akteri sa političke desnice protivljenje epidemiološkim merama i vakcinama zasnivali upravo pozivajući se na ljudska prava.
Pored toga, razgovor će se voditi i na temu političkog nepoverenja, naopake logike „manjeg zla“, teorija zavere i postaviće se pitanje da li je u današnjem svetu moguće na globalnom nivou zamisliti napuštanje neoliberalne paradigme ili pak ubrzano idemo u pravcu ekološke i(li) nuklearne katastrofe.
Filip Balunović je naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i docent na Fakultetu za medije i komunikacije. Prema obrazovanju je politikolog i sociolog, prema onome što piše i načinu na koji promišlja, politički filozof. Osnovne studije završio je 2011. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Prvi master iz oblasti Evropskih studija i međunarodnih odnosa stekao je 2013. godine na Evropskom institutu u Nici i na Bilgi Univerzitetu u Istanbulu. Drugi master iz domena ljudskih prava i demokratije završio je na univerzitetima u Sarajevu i Bolonji 2015. godine. Doktorirao je 2020. godine na Scuola Normale Superiore u Firenci, na temu sociologije društvenih pokreta. Kao gostujući istraživač, boravio je na univerzitetima u Liverpulu, Kopenhagenu, Ljubljani, Rijeci i na Univerzitetu Humbolt u Berlinu. Autor je monografije „Beleške sa slobode“ (Mediteran, 2014), kao i nekoliko naučnih radova iz oblasti sociologije društvenih pokreta. Šire od toga, istraživačka i teorijska interesovanja zahvataju oblasti političke filozofije, marksizma i post-marksizma, kritičke teorije, identiteta i klasične političke teorije.