Otvoreni kurs: Neuronauka psihologije

Otvoreni kurs: Neuronauka psihologije

Otvoreni kurs prof. dr Dragana Švrakića (Washington University St Louis, USA) “Neuronauka psihologije: od čula preko uma do veštačke inteligencije” na Departmanu za psihologiju FMK.

Neuronauka psihologije FMK

Na ovom kursu polaznici će se upoznati sa najsavremenijim saznanjima o procesima kojima mozak, kolekcija od 85 milijardi neurona, proizvodi um, svoju progresivno diferenciranu adaptivnu sposobnost da “rezonira” sa okolinom, da je pamti, menja, istražuje, voli ili ne voli, ili predviđa.

Funckionalne moždane mreže su verovatni mehanizam kojima se rađaju mentalne funkcije (mišljenje, svesne emocije, motivacija), a koje su postale “vidljive” metodom optogenetike. Optogenetika, koja je proglašena metodom godine u 2010, je metod kontrolisanja aktivnosti neurona genetski modifikovanih da budu senzitivni na svetlost, i on je upotpunio funkcionalnu magnetnu rezonancu u direktnoj in vivo vizualizaciji funkcionisanja mozga pri specifičnim zadacima.

Savremena neuronauka danas validira fundamentalne koncepte psihologije stare skoro 100 godina. Na primer, teorija objektnih odnosa koju je Melani Klajn formulisala na bazi pažljivih opservacija dece, bez ikakve tehnologije, sada nalazi objektivnu potvrdu.

Polaznici kursa će moći da se upoznaju sa konceptom “nesvesne” radne memorije, do skora nezamislivim pojmom, kao kognitivnom funkcijom koja je jezgro daljeg razvoja svesnog uma i “prostor” u kojem se odvija aktivnost internalizovanih objektnih odnosa (“kako” se misli ili oseća). Kao inovacija, internalizovani objektni odnosi su sada koncipirani kao elementarne čestice uma sa nerazdvojivom strukturom (engramizovani senzorno-afektivni zapisi) i funkcijom (bazične fenomenološke jedinice svakog doživljaja).

Dragan Švrakić FMK
Aleksandar Selakov

Gost predavač na kursu je doc. dr Aleksandar Selakov sa Katedre za elektroenergetiku i softverski inženjering Univerziteta u Novom Sadu, koji će nas upoznati sa osnovnim principima praktične primene i socijalno-psihološkim implikacijama veštačke (arteficijalne) inteligencije.

Dragan Švrakić je akademik, redovni profesor psihijatrije na Vašington Univerzitetu u Sent Luisu, SAD (Washington University School of Medicine, St Louis). Psihijatar po specijalizaciji, doktorirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu u oblasti istraživanja u psihijatriji. Član je Srpske akademije nauka i Internacionalnog konzorcijuma za genetske studije mentalnih bolesti. Gostujući profesor je na Medicinskim fakultetima u Kragujevcu i Beogradu, kao i na Departmanu za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, gde predaje Genetiku i Epigenetiku poremećaja ličnosti. Jedan je od članova renomirane Sent Luis grupe istraživača koja je dala pionirske doprinose u studijama genotipsko-fenotipske arhitekture složenih mentalnih bolesti, odnosno formulisala sedmofaktorski psihobiološki model ličnosti i poremećaja ličnosti koji je danas jedan od vodećih u svetu. Objavio je veliki broj članaka u vodećim svetskim naučnim časopisima. Njegovi istraživački radovi sa kolegama sa Vašington univerziteta spadaju u najcitiranije u internacionalnim razmerama.

Učešće na kursu je besplatno i otvoreno za sve zainteresovane. Molimo vas da prijavu za učešće pošaljete na imejl renata.stanojevic@fmk.edu.rs.

Prvo predavanje održaće se u utorak 19. marta, u terminu od 18:30 časova u Sali 8 na IV spratu Fakulteta za medije i komunikacije (Karađorđeva 65).

Prvi blok predavanja održaće se prema sledećem rasporedu:

  • Utorak, 19.03. od 18.30h, Sala 8
  • Četvrtak , 21.03. od 19h, Sala 8
  • Subota, 23.03. od 15h, Sala 8
  • Utorak, 02.04. od 19h, Sala 8
  • Četvrtak, 04.04. od 19h, Sala 8
  • Petak, 05.04. od 19 h, Sala 8

 

Teme predavanja:

1. Ljudski mozak: materija uma; Mozak: modularni dizajn sastavljan tokom evolucije.
2. Interne moždane funkcionalne mreže: ka sve većoj efikasnosti u procesovanju senzorne informacije i složenosti uma; Prefrontalna kora i kognitivna feedback kontrola subkortikalnih procesa: suština Homo Sapiensa.
3. Genom, mozak/um, okolina: interaktivne snage u mentalnom razvoju.
4. Ljudski um i mentalna aktivnost; default ljudskog mozga je budno sanjarenje, zadatke rešava samo kada mora; Razvoj uma kroz punktuiranu homeostazu.
5. Ličnost i njeni subsistemi: sekvencijalna, ne-hijerarhijska organizacija uma jedinstvena za svakoga; Razvoj ličnosti: samo-organizujući psihobiološki kompleks.
6. Susret neuronauke i psihoanalize: Internalizovani objektni odnosi: elementarne čestice uma; Nesvesna radna memorija.
7. Mehanizam splitting-a: prvi organizator uma u normalnosti, heroj psihološkog preživljavanja u patologiji; Prefrontalni korteks i spliting: dilema kokoška ili jaje.
8. Kritički pogled na psihičke strukture: temperament, self, karakter, inteligencija, identitet, moral.
9. Demistifikacija koncepta Ega. Šta je substrat mentalne funkcije: u umu nema struktura?
10. Temperament: biogenetski skelet ličnosti; Karakter: balansirana mešavina ličnog interesa i altruizma; Inteligencija: visoka kognitivna sposobnost sve čini laksim; Self: kada “Ja” sretne “Mene”; Identitet: autobiografska priča selfa.
11. Neuronauka morala: kognitivne i emocionalne procene; Inkluzivni fitnes, empatija kao psihološka i neuralna identifikacija sa drugima; Reciprocitet.
12. Normalna, zrela, samo-aktualizovana i kreativna ličnost.
13. Da li je moguće biti mentalno zdrav i nezdrav u isto vreme? Da li je stvarno linija između ludila i genijalnosti tanka? Da li kreativnost održava mentalnu bolest u populaciji?
14. Postmoderna decentralizacija ličnosti: zdravi fragmentisani self; likvidno društvo i fluidni self: izgradnja selfa i identiteta kao zadatak.
15. Veštačka inteligencija: nova istraživanja i mogućnosti; Da li je intuicija konačno dobila svoje mesto kao prednost u odnosu na mašine.