Razgovor sa Renatom Salecl: „Strast za neznanjem“

Pozivamo vas na razgovor o knjizi „Strast za neznanjem“ Renate Salecl, koji će se održati u ponedeljak, 22. aprila u 19 časova u knjižari Zenit books u Novom Sadu (Njegoševa 24).

Strast za neznanjem Renata Salecl

Kada odbijamo da nešto saznamo? Kada je bolje za nas da nešto ne znamo? Zašto nekada želimo da ne znamo?
Kroz uvide iz psihologije, sociologije i psihoanalize, kao i primere iz popularne kulture i sopstvenog života, Renata Salecl posmatra neznanje kao kompleksan fenomen koji određuje funkcionisanje čitavog društva i sveta u kom živimo: sveta post-istine, koji je određen konstantnim prilivom informacija i dezinformacija. Iako o tome ne razmišljamo često, neznanje igra važnu ulogu u našim životima. Ono upravlja našim ponašanjem, odnosom prema sopstvenom zdravlju ili partneru/ki, odnosom prema traumatičnim iskustvima i genetskom nasleđu.

Razgovor sa autorkom vodi Aleksandar Fatić, bihejvioralni filozof.

Renata Salecl je slovenačka filozofkinja i sociološkinja koja pripada pokretu teorijske psihoanalize. U svom radu spaja pravo, kriminologiju i psihoanalizu, s posebnim fokusom na analizu odnosa između poznog kapitalizma koji uzdiže „mogućnost izbora“ i naglašenih osećanja anksioznosti i krivice kod postmodernih subjekata. Studirala je filozofiju i doktorirala sociologiju, a osamdesetih godina bila je aktivna u Ljubljanskoj školi psihoanalize. Radi kao istraživačica na Institutu za kriminologiju na Pravnom fakultetu u Ljubljani i kao profesorka na Birkbek koledžu u Londonu. Gostujuća je profesorka na Londonskoj školi ekonomije i političke teorije. Godine 2017. izabrana je za članicu Slovenačke akademije nauke. Autorka je više knjiga, od kojih su najznačajnije: (Per)verzije ljubavi i mržnje (Psihopolis, 2014 [1998]), On anxiety (2004), Tiranija izbora (Arhipelag, 2014, [2010]).

Filozofski teatar Renata Salecl

Narednog dana, 23. aprila u 20 časova na Velikoj sceni Bitef teatra Renata Salecl biće gošća Filozofskog teatra, gde će razgovarati sa Majom Pelević o uticaju neznanja, poricanja i zaborava na naše privatne i političke živote.

NEZNANJE, PORICANJE I ZABORAV

Zašto nas mogućnost neprestanog izbora u kapitalizmu nije učinila srećnima i kako je ideja slobode izbora postala tiranija izbora? Šta nas tera da „ubijamo“ ono što najviše volimo i da li moramo stalno da želimo ono što nam je nedostupno? Da li živimo u vreme konstantne anksioznosti, antidepresiva i nasilja pitajući se ko je za to zapravo odgovoran? Da li je anksioznost ultimativna prepreka sreći? Koliko nas je kao pojedince preoblikovala pandemije korona virusa i da li smo posle nje u društvenom smislu postali još pasivniji i manje solidarni? Kada i kako u vremenu post-istine koji je određen konstantnim prilivom informacija i dezinformacija odbijamo da nešto saznamo, kada je bolje od nas da nešto ne znamo i zašto nekada želimo da ne znamo? Ovo su samo neka od pitanja koja će se pokrenuti u razgovoru sa autorkom na Filozofskom teatru.

Pretraga

You are using an outdated browser which can not show modern web content.

We suggest you download Chrome or Firefox.