Razgovor sa Renatom Salecl: „Strast za neznanjem“
Pozivamo vas na razgovor o knjizi „Strast za neznanjem“ Renate Salecl, koji će se održati u ponedeljak, 22. aprila u 19 časova u knjižari Zenit books u Novom Sadu (Njegoševa 24).
Kada odbijamo da nešto saznamo? Kada je bolje za nas da nešto ne znamo? Zašto nekada želimo da ne znamo?
Kroz uvide iz psihologije, sociologije i psihoanalize, kao i primere iz popularne kulture i sopstvenog života, Renata Salecl posmatra neznanje kao kompleksan fenomen koji određuje funkcionisanje čitavog društva i sveta u kom živimo: sveta post-istine, koji je određen konstantnim prilivom informacija i dezinformacija. Iako o tome ne razmišljamo često, neznanje igra važnu ulogu u našim životima. Ono upravlja našim ponašanjem, odnosom prema sopstvenom zdravlju ili partneru/ki, odnosom prema traumatičnim iskustvima i genetskom nasleđu.
Razgovor sa autorkom vodi Aleksandar Fatić, bihejvioralni filozof.
Renata Salecl je slovenačka filozofkinja i sociološkinja koja pripada pokretu teorijske psihoanalize. U svom radu spaja pravo, kriminologiju i psihoanalizu, s posebnim fokusom na analizu odnosa između poznog kapitalizma koji uzdiže „mogućnost izbora“ i naglašenih osećanja anksioznosti i krivice kod postmodernih subjekata. Studirala je filozofiju i doktorirala sociologiju, a osamdesetih godina bila je aktivna u Ljubljanskoj školi psihoanalize. Radi kao istraživačica na Institutu za kriminologiju na Pravnom fakultetu u Ljubljani i kao profesorka na Birkbek koledžu u Londonu. Gostujuća je profesorka na Londonskoj školi ekonomije i političke teorije. Godine 2017. izabrana je za članicu Slovenačke akademije nauke. Autorka je više knjiga, od kojih su najznačajnije: (Per)verzije ljubavi i mržnje (Psihopolis, 2014 [1998]), On anxiety (2004), Tiranija izbora (Arhipelag, 2014, [2010]).
Narednog dana, 23. aprila u 20 časova na Velikoj sceni Bitef teatra Renata Salecl biće gošća Filozofskog teatra, gde će razgovarati sa Majom Pelević o uticaju neznanja, poricanja i zaborava na naše privatne i političke živote.
NEZNANJE, PORICANJE I ZABORAV
Zašto nas mogućnost neprestanog izbora u kapitalizmu nije učinila srećnima i kako je ideja slobode izbora postala tiranija izbora? Šta nas tera da „ubijamo“ ono što najviše volimo i da li moramo stalno da želimo ono što nam je nedostupno? Da li živimo u vreme konstantne anksioznosti, antidepresiva i nasilja pitajući se ko je za to zapravo odgovoran? Da li je anksioznost ultimativna prepreka sreći? Koliko nas je kao pojedince preoblikovala pandemije korona virusa i da li smo posle nje u društvenom smislu postali još pasivniji i manje solidarni? Kada i kako u vremenu post-istine koji je određen konstantnim prilivom informacija i dezinformacija odbijamo da nešto saznamo, kada je bolje od nas da nešto ne znamo i zašto nekada želimo da ne znamo? Ovo su samo neka od pitanja koja će se pokrenuti u razgovoru sa autorkom na Filozofskom teatru.