Uvodna obraćanja održaće H.E. Edward Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, Eilidh Hamilton, direktorka British Council-a za Zapadni Balkan, i prof. dr Žarko Cvejić, dekan Fakulteta za medije i komunikacije.
Događaj je integrisan u nastavu na Departmanu za medije i komunikacije i biće deo predavanja iz predmeta Uvod u odnose sa javnošću, za studentkinje i studente studijskih programa Komunikacije i odnosi sa javnošću i Digitalni marketing, kao i predmeta Uvod u novinarstvo, za studentkinje i studente programa Novinarstvo i studije medija. Na taj način studenti će imati priliku da istraživačke nalaze povežu sa temama kojima se bave tokom studija: odnosom medija i javnosti, proverom informacija, kredibilitetom izvora, medijskom pismenošću i profesionalnom odgovornošću u javnom komuniciranju.
Tokom diskusije učesnici istraživanja, stručnjaci, predstavnici medija i studenti razgovaraće o iskustvima mladih sa dezinformacijama i pogrešnim informacijama, izazovima koje one nose i značaju medijske pismenosti. Nakon razgovora sledi otvorena sesija pitanja i odgovora.
Nalazi istraživanja pokazuju da mladi žive u okruženju preplavljenom informacijama i podeljene pažnje, u kojem do tvrdnji najčešće dolaze slučajno, tj. preko preporuka, kreatora sadržaja, komentara, deljenja i grupnih četova, a ne namernim traženjem vesti. Umesto temeljne provere, često se oslanjaju na praktične „znakove kredibiliteta“, poput zvaničnog izgleda sadržaja, poznatog brenda, načina prezentacije, broja reakcija i toga ko je sadržaj podelio, što nije uvek pouzdano. Proveravanje informacija mladi često doživljavaju kao proces koji zahteva dodatno vreme, veštine i motivaciju, pa ga ponekad prepuštaju drugima, odustaju ili sadržaj posmatraju kao zabavu, a ne kao tvrdnju o istini. Poverenje je neujednačeno i osporavano: skepsa prema politici i medijima je česta, dok tamo gde je poverenje u institucije slabije veću ulogu u proceni informacija preuzimaju lične veze i zajednica. U periodima visoke društvene osetljivosti, kao što su izbori, krize i polarizujuće teme, rastu i izloženost dezinformacijama i emocionalni pritisak, dok reakcije mogu postati anksiozne, konfliktne, izbegavajuće ili preterano oprezne. Zaključak studije ukazuje na to da odgovor na problem dezinformacija podrazumeva i jačanje individualnih veština mladih i promene u širim sistemima i zajednicama u kojima žive, kako na internetu tako i van njega.
Za studente i studentkinje novinarstva, medija i komunikacija ove teme predstavljaju važan deo profesionalnog obrazovanja. Na studijama FMK posebna pažnja posvećuje se kritičkom čitanju medijskih sadržaja, proveri izvora, razumevanju načina na koji informacije nastaju i cirkulišu, kao i profesionalnoj i etičkoj odgovornosti u njihovom prenošenju. U digitalnom okruženju sposobnost razlikovanja pouzdane informacije od manipulativnog, obmanjujućeg ili nedovoljno proverenog sadržaja predstavlja jednu od osnovnih kompetencija budućih novinara i komunikologa.
