Zašto je socijalni radnik pomagač budućnosti

Problemi savremenog čoveka sve su komplikovaniji i kompleksniji. Pomagači sutrašnjice su pred velikim izazovom jer je potrebno da imaju adekvatna znanja, veštine i stavove, koji će omogućiti ljudima podršku u teškim situacijama, ali i uslove za rast i razvoj.

Mentalno zdravlje i socijalni rad

Problemi mentalnog zdravlja predstavljaju jedan od većih izazova sa kojima će se društvo budućnosti suočavati i potrebni su različiti pristupi i sveobuhvatan odgovor kako bi se na njih odgovorilo. Kada se govori o problemima mentalnog zdravlja uglavnom se misli na psihijatriju ili na psihologiju, a zanemaruje se socijalni rad koji je treća jako važna grana te pomagačke oblasti, bez koje znamo da nema dovoljno korisne podrške i pomoći.

Savremeni pristupi razumevanju problema uvek uzimaju u obzir okruženje u kome ljudi žive, tako da se u oblasti mentalnog zdravlja sve više govori o neophodnosti razvoja podrške u zajednici za korisnike psihijatrijskih usluga. Socijalni rad u ovoj oblasti zapravo podrazumeva ključnu delatnost koja može da omogući uspostavljanje dnevnih usluga, socioterapijskih programa i grupa podrške. Socijalni radnici razumeju koliko je okruženje važno za nastanak i održavanje problema, što ilustruje činjenica da su među pionirima i začetnicima porodične terapije u podršci korisnicima psihijatrijskih usluga.

I u oblasti drugih problema mentalnog zdravlja i funkcionisanja pojedinaca i porodica socijalni rad pruža značajan doprinos drugim pomagačkim profesijama, jer se socijalni radnici uglavnom dodatno edukuju iz psihoterapijskih pravaca koji su fokusirani na relacije, kao što je sistemska porodična terapija ili na kreativne terapijske pristupe u radu sa pojedincima i grupama kao što je psihodrama, art terapija i slično.

Dobar socijalni radnik je uvek pomalo i psiholog, a dobar psiholog je i socijalni radnik

Pored problema mentalnog zdravlja, drugi problemi sa kojima će se društva budućnosti suočavati bez obzira na nivo razvoja odnose se na potrebu za brigom o ljudima u kriznim ili teškim životnim situacijama. Siromaštvo, nezaposlenost, problemi sa kojima se suočavaju deca i mladi, kao i starije osobe i osobe sa invaliditetom zahtevaju sistemske odgovore, odnosno, odgovore u saradnji različitih aktera i profesija. Individualni pristup, koji nude druge discipline predstavlja rad na vrhu ledenog brega, dok se ispod površine vode nalaze veze, odnosi i konteksti koji održavaju probleme ali i omogućavaju njihovo rešenje.

Na primer, zamislimo sledeće: dete koje nema detinjstvo kako bi trebalo jer živi u lošim uslovima. Psiholog će se prvo pitati kako su se loši uslovi odrazili na detetov razvoj. Socijalni radnik će razmišljati o tome kako bi trebalo da izgleda sredina u kojoj bi detetu bilo bolje. Psihologija se fokusira na lične snage i veštine, dok će socijalni radnik posmatrati resurse koje osoba ima ili nema na raspolaganju da bi mogla da razvije kompetencije neophodne na promenjivom tržištu rada.  Granica između socijalnog rada i psihologije nije uvek jasna, pa su često oblasti interesovanja ove dve nauke isprepletene. Baš zbog toga pomagač budućnosti ima od svega po malo: dobar socijalni radnik je uvek malo i psiholog, a dobar psiholog je i socijalni radnik. Oba stručnjaka će za cilj imati da pomognu detetu i obezbede mu srećno detinjstvo. Ili osobi bez posla da omoguće način za zaposlenje i obezbeđivanje sopstvenih potreba. Zajedno to mogu na najbolji način, a pomagači budućnosti moraju da budu svesni neophodnodnosti saradnje i sveobuhvatnog pristupa problemima.

Socijalni rad u upravljanju ljudskim resursima

Pored rada sa ljudima u teškim životnim situacijama socijalni rad sve više nalazi svoje mesto i u kontekstima u kojima do sada nije kao što je organizacijski razvoj i upravljanje ljudskim resursima. Razumevanje sistema kao nečega što je više od skupa svojih delova čini socijalne radnike opremljenim da ponude odgovore kako organizacije mogu da rade bolje, kako da timovi budu funkcionalniji i kako da ljudi budu više produktivni i zadovoljni u svom radnom okruženju. Dobar menadžer ljudskih resursa ili kouč u oblasti organizacijskog razvoja danas ne može samo da radi na razvoju pojedinca, već mora da ima znanja iz sistemsko ekološke perspektive, a socijalni radnici o tome uče od prvog dana školovanja i samim tim mogu da daju važan doprinos timu koji se bavi ljudima u organizaciji. Za razliku od psihologa, koji će se baviti potrebama svake osobe pojedinačno socijalni radnik vidi širu sliku i daje smernice za razvoj ne samo pojedinaca nego timova i organizacije u celini.

Priroda i društvo: eko-sistemski pristup

Na kraju, širenje slike vodi nas ka savremenim izazovima sa kojima ćemo se kao planeta tek suočavati, a odnose se na klimatske promene i neophodnost nalaženja balansa između čoveka i prirode, koji je itekako narušen. Zahvaljujući eko-sistemskom pristupu socijalni rad bolje nego druge profesije razume složeno međudejstvo između prirode u kojoj čovek živi i društva, odnosno, tvorevina koje čovek stvara. Na talasu ekoloških pokreta, koji su sve prisutniji, socijalni rad isplivava i nalazi svoje mesto među profesijama budućnosti s obzirom na to da uvažava značaj okruženja i konteksta i činjenice da bez zdravog  i dobrog okruženja nema ni razvoja pojedinca, porodice i zajednice. Ekološka osvešćenost će još neko vreme biti priča o kojoj se govori u okviru pokreta i inicijativa,  a tu je socijalni rad veoma važan jer nudi alate profesionalcima da pokrenu društvene akcije, zastupaju interese i omoguće promenu prvo na lokalnom, a zatim i na globalnom nivou.

Iako u centru svog interesovanja ima čoveka, vrednosti socijalnog rada su usmerene na razvoj čitavog društva kao zajednice ljudi. Cilj socijalnog rada je kreiranje promena koje će voditi ka društvu po meri čoveka, zasnovanom na ravnopravnosti i socijalnoj pravdi, društvu koje je u skladu sa prirodom i koje omogućava zdrave okolnosti i jednake šanse za razvoj svih njegovih građana.